Rita Mitsouko – punk šansone

Nenad Belanovic

Povodom svežeg albuma »Variety«, koji dolazi početkom aprila

Seksepilna crnokosa čigra Catherine Ringer oduvek je volela umetnost više od škole. Posle glumačke karijere u kojoj je igrala i Lolitu, haos na muzičkoj sceni napravila je s Fredom, Frédéricom Chichinom koji je u sebi takođe imao kreativne gene. I kada su se sreli jedna glumica i jedan bubnjar i gitarist koji su scenu voleli više od hleba, uspeli su da naprave karijeru.
A nagladovali su se i smrzavali u napuštenim stanovima…

Prekretnica za oboje bila je godina 1979. Susret je istovremeno bio i emotivni i stvaralački pogodak. Srodne duše su se našle.
Bio je to jedan od najčudnijih dueta ikada. Kada bi sastrugali i poslednji trag maslaca iz njihove sirotinjske kuhinje – a jeli su s daske za peglanje (setite se filma Amerikanac u Parizu!), opet bi krenuli da komponuju.
Punk šansone s elektronskim šmekom bile su originalne, ali trebalo je i malo sreće da ih primete.

Singl Don’t Forget the Nite iz 1981. omogućava im upravo to, da ih uoče i čuju. Uspeli su da ostanu u Virginu. Bio im je potreban hit da mogu na maslac i meda da namažu od pevanja i sviranja – san svih umetnika – i taj hit je bila pesma Marcia Baïla.

Onda je sve išlo bolje. Prvi album Les Rita Mitsouko od dueta pravi zvezde. Valjda su pogodili ukus svog vremena, tada su, po mojoj teoriji, sapunski tonovi u ljigavoj disco glazbi 1983 i 1984 najavili prodor hispano-sapunica koju godinu kasnije. Oni nisu bili nimalo sapuničasti, naprotiv, ali egzotika im je išla u prilog.

Došle su i turneje po Japanu i SAD. Dovoljno ih je pogledati i čuti dve epsme pa da vam bude jasno kakav je to tulum na sceni! Njihovi video spotovi u stilu stripa i u duhu pastišiziranog pop arta šezdesetih praznik su za oči.

Ali kada su uspeli da snime drugi album još bolji od prvog, dokazali su da nisu slučajno uspeli. The No Comprendo jedan je od najboljih vinilnih radova svih vremena. Pustite samo C’est comme ça.

Došlo je veme da uživaju u plodovima svog rada. Dobro su se provodili, svirali, Catherine se vratila i glumi, svojoj najvećoj ljubavi, mogli su da jedu i kavijar i da ga zalivaju najbolji šampanjcem. Ipak, sledeći album im se nije prodavao, iz ko zna kojih razloga. Možda zato što su sada baš želeli da pogode ukus ćudljive publike? Mislim da nije to. Meni nikada neće biti jasno šta fali toj ploči. Čak su i Sparksi koji su s njima tada sarađivali delovali »mitsoukijevski«, kao da su im tek otkriveni rođaci iz Amerike.

Ali, već su bili etablirani. Dobili su i decu.
Nisu nigdje žurili. I povratak se dogodio s albumom Système D. Imali su Iggyja Popa kao gosta. Počeli su da obrađuju stare šansone i meni je bilo naročito dirljivo kad je Catherine pevala pesme tada još živog Charlesa Treneta, po mom mišljenju najvećeg genija zabavne muzike svih vremena.

Nastupi u malim klubovima čak i po Kanadi, obaška u Americi i Francuskoj bili su dragulji za svakog fana tog čudnog dueta.

I onda su nestali. Povremeno je moglo da se pročita da negde u nekom klubu peva sama Catherine. Pričalo se o Fredovom lošem zdravstvenom stanju, čak i da je umro. Poslednje godine prošlog milenijuma isprobavali su koliko su još »moderni« za mlade slušaoce. Fanove nisu morali da ubeđuju, uvek su mogli imati publike po klubovima, oko 500 zagriženih bi karte razgrabilo za 43 minuta. Taj njihov album bio je sličan povratničkom albumu Blondie iz 1999 No Exit. Toliko o njemu. Osećaj na tim test koncertima Rite Mitsouko bio je isti kao kada smo gledali Debbie Harry na turneji 2000 i neke. Dve starosti su se ogledale jedna u drugoj, posetioci i oni na sceni su se trudili da budu mlađi nego što jesu. Uzajamno praštanje. Poslednji stadijum ljubavi po naivnim psiholozima.

Na kasnijem albumu ponovno su obrađivali starije pesme, na primer i one Sergea Gainsbourga. Album “La Femme Trombone” bio je na pola puta – nije razočarao fanove ali nije ni osvojio nove obožavaoce.

Za ovu novu ploču – Variety – Catherine Ringer je angažovala čak i Serja Tankiana iz benda System of a Down!
Producenti su Catherine i Mark Plati.

S te ploiče prvi singl se pojavio početkom marta – Communiqueur d’amour.

Spisak pesama:

L’Amie Ennemie
Communiqueur d’Amour
Rêverie
Berceuse
Même Si
Rendez-vous Avec Moi-Même
She’s a Cameleon
Soir de Peine
Badluck Queen
Ma Vieille Ville
Ding Ding Dong
Terminal Beauty (sa Serjom Tankianom)

U pariskom klubu La Boule Noire (Crno zvono) Rita Mitsouko je nastupala krajem februara i početkom marta, i za sredinu aprila već se prodaju karte za nove nastupe. Ljudima se očigledno svideo novi materijal.

Preporučujem svim fanovim – zvuk je isti, samo su malo sporiji, kao što je na primer Maria sporija od nekedašnjih stvari Blondie, samo što je ovaj album potpuno ujednačen, za razliku od “eklektičkog” blondijevskog No Exit.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *